30.04.2014.

Božuri i lale...

Ako bih morala jednom rečju da opišem današnji post onda bi to bila romantika. Romantika i to na kvadrat. Božuri, lale, čipka, biseri.. ima li bolje asocijacije? Definitivno ne!

Božuri i lale... Nestvarno lepi i pojedinačno i zajedno. Ukucajte na Google peonies and tulips i zastaće vam dah od predivnih kombinacija i boja. Ja sam dugo mislila da se po nekim cvećarskim pravilima ova dva cveta ne kombinuju ali me je Google prosvetlio:)

Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. U Kini je simbol bogatstva, lepote i časti. Božur simboliše lepotu i romantiku, srećan brak i dobru sreću. Buketi od božura se smatraju predznakom sreće kod ulaska u brak i zato su čest izbor za venčanja. Cvet božura je često i 12. cvet u svadbenom buketu. Predanje kaže da božur nigde nije tako intenzivno crven, kao onaj koji cveta na Kosovu. Po srpskom predanju posle bitke na Kosovu polju 28. juna 1389. godine počeli su da niču crveni kosovski božuri, koji su dobili vatrenocrvenu boju od krvlju natopljene zemlje kosovskih junaka i raširili se po celoj Srbiji. Kod Srba božur je vrlo često korišćen u ljubavnoj magiji, u onim strasnim trenucima u kojim devojka žarko želi da osvoji srce mladića koji joj se dopao. (tekst preuzet sa http://www.artnit.net )
A šta reći o lalama?! Toliko jednostavne a plene lepotom i elegancijom. Prošle jeseni sam zasadila dve nove sorte a planiram i ove godine da obogatim bašticu novim sortama. Evo malo zanimljivosti o lalama:) Smatra se da lale vode poreklo iz Persije, gde su bile simbol lepote, ljubavne zanesenosti i čežnje. Jedan od najslavnijih persijskih pesnika je tvrdio: "Čak ni sama ruža ne može se porediti sa njenom devičanskom lepotom." Iz Persije su lale raznim putevima stigle do Turske, a zatim i do Evrope. U Turskoj se lale gaje od hiljadite godine pre Hrista, a naročito su bile popularne u XVII i XVIII veku. Na dvoru Otomanskog carstva, u vreme Sulejmana Veličanstvenog lale su gajene za zadovoljstvo sultana i njegove pratnje. U periodu, od 1718. do 1730. godine, koji se kasnije naziva "doba lala", tokom vladavine sultana Ahmeda III, lala zauzima centralno mesto među drugim cvećem i postaje opšteprihvaćeni simbol bogatstva i prestiža, kao i simbol ženske otmenosti i energije. Postojali su i strogi propisi vezani za gajenje i prodaju ovog cveta. Tako, na primer, bilo je zabranjeno kupovati i prodavati lale izvan prestonice, a ovaj prestup je kažnjavan progonstvom. Zato se u to doba mogao čuti i komentar da je lala vrednija od ljudskog života. (tekst preuzet sa http://www.artnit.net )
Nekoliko božura i lala biće dovoljno da vam ulepšaju dan. Napravite jedan jednostavan aranžman i biće ukras gde god da ga smestite!

27.04.2014.

Venac od hortenzija i stara vrata...

Vrata su prilično stara. Preko 50 godina su bila na udaru vetra, kiše i sunca što se i vidi na njima. S obzirom da su bila spoljašnja vrata jedne prostorije koja nije više u funkciji došla sam na ideju da ih skinem i da im dam još jednu šansu. Prvobitno sam htela da napravim sto za baštu od njih ali dok su tako stajala uz zid kuće pomislila sam kako su lepa i tako. Dodala sam ovaj venac od bele hortenzije, nekoliko praznih puževih kućica i jednu staru konzervu. I kad sam je pogledala znala sam da je to to. I bila sam srećna:) Svakako da će se vremenom dodaci menjati ali za sad neka uživa u ovom društvu.


Ovaj venac sam na brzinu napravila.I zaista ga je lako napraviti. Malo savitljive žice, kanap, makaze, zelenilo i cveće po izboru. Žica se savije u krug pa se onda veže kanapom zelenilo i na kraju cveće. Ove hortenzije su zaista bujne, tako da je venac ispao baš velik. Nekoliko dana ću baš uživati u njegovoj lepoti :)

11.04.2014.

Igra kišnih kapi..

Tri najlepša osnovna zvuka u prirodi su zvuk kiše, zvuk vetra u staroj šumi i zvuk okeana na obali.
Henry Beston

Kako je tačna ova izreka! Ja volim kišu, pogotovo onu laganu letnju i zvuk kapljica koje lagano udaraju u prozor. Ali ne volim onu maratonsku kišu od po nekoliko dana. Tada obično padnem u neki blaži oblik depresije i žalim za suncem. Ipak to je idealno vreme da se pogleda neki film, čita knjiga uz neizostavne homemade slatkiše i grickalice. A kad stane kiša onda treba izaći i uživati u mirisu i svežini koju ostavlja za sobom, kao što sam ja jutros uradila.


10.04.2014.

Jedna stara pesmarica...

Moja ljubav prema starim jezicima, naročito prema latinskom je uslovila i moju ljubav prema starim stvarima. Tako da već dugo skupljam i čuvam stare predmete kao što su  knjige, posude, tanjiri, ramovi, vaze  i čekam da naiđe malo slobodnog vremena i inspiracije da ih upotrebim na pravi način. I tako, u pauzi od spremanja ispita, ova pesmarica je konačno dobila priliku da se pokaže u pravom svetlu. To je ustvari jedna zbirka hrišćanskih pesama iz 40-tih godina ali pošto se sad koriste druge pesme i savremeniji rečnik, ova nije više u upotrebi. Na njoj su vidljivi tragovi vremena i korišćenja ali upravo to joj daje posebnu draž.

Pored pesmarice istaknutu ulogu u ovom postu ima i jorgovan. Pre neki dan smo dragi bili u šetnju i ubrala sam baš dosta jer ga mi nemamo u bašti. A taaako lepo miriše. Ubrala sam i neko zeleno cveće, ne znam kako se zove ali lepo izgleda. Pesmarica, jorgovan i to zeleno cveće čine fantastičan trio:)

I za kraj da podelim sa vama reči moje omiljene hrišćanske pesme:)



Bliže, sve bliže, o Bože moj,
Bliže Tvom srcu, u zagrljaj Tvoj!
Na svoje grudi privij me sad,
Budi mi zaklon i moj tvrdi grad!

Bliže, sve bliže, sad licu Tvom,
Jer je kod Tebe moj život i dom!
Idem da srce svoje Ti dam,
Jer Tvoju ljubav i blagost ja znam.

Bliže, sve bliže, idem sad ja,
Tamo gde Isus životom mi sja!
Bliže, sve bliže, do Grada tog,
Tamo gde zove i čeka me Bog!