07.11.2016.

Povratak

Sta drugo da kažem osim da ste mi mnogo nedostajali, uželela sam se mog kutka malih inspiracija. I evo, posle duže pauze ponovo sam tu. Opet delim da vama neke male velike stvari i sitnice koje me vesele u nadi da i vas inspirišem.


 
Jesen je ove godine brzo stigla, okupirana raznim obavezama i planovima nekako nisam ni primetila tu promenu vremena. A možda je tako i bolje, nisam imala vremena da tugujem zbog rastanka sa letom.  I zaista uživam baš u svakom danu, u kiši i svakom listu koji padne, i svim ostalim darovima jeseni. Naučila sam da je volim. Volim tu neku tišinu koju jesen nosi sa sobom.  

 A plodovi prirode, pogotovo jesenji su mi uvek inspiracija. Šipurak, šišarke, žir, sve se to može iskoristiti za neku jednostavnu prirodnu dekoraciju. Smišljanje i aranžiranje me uvek opusti. Prošle godine me uhvatila neka manija za suvim lišćem pa sam svašta pravila, od venčića pa do buketa ruža. Ove godine sam rešila da malo pauziram sa time jer planiram neke venčiće kao zimsku dekoraciju. Uglavnom, sa prirodnom dekoracijom nikada ne možete da pogrešite.

 



 Svakako preporuka za opuštanje, pored šetnje parkom gde možete naći sve što vam je potrebno od prirodnih materijala je i neka dobra knjiga i čaj. Vežbajte zahvalnost, nađite u svakom danu nešto za šta biste mogli da zahvalite Bogu, složite po neku jesenju dekoraciju i verujte mi da je za sreću zaista potrebno malo. Pozdrav do sledećeg posta! :)

06.07.2016.

Hortenzije

Hortenzije imaju posebno mesto u mom srcu. Prvi susret sa njima je bio pre otprilike sedam godina u Kovinu gde je živeo moj dragi pre nego što smo se venčali. Kako da opišem taj osećaj kad sam ih ugledala? Prvo što sam pomislila bilo je: prelepo je, moram i ja ovo da imam, šta god da je.

 


Nisam tada znala da su to hortenzije ali na internetu sam uskoro pronašla sve o njima. Njihova lepota i jednostavnost su me odmah osvojile. Toliko su nežne a opet toliko dugotrajne i izdržljive. U vazi mogu da izdrže do tri nedelje, samo ih svaki drugi dan treba po malo skraćivati i menjati vodu. Sada kada je njihova sezona imam ih svuda po kući.



Boje cvetova se menjaju u zavisnosti od vrste, ali i od sastava i kiselosti zemljišta, mogu biti plave, ljubičaste, ružičaste i crvene. Čula sam i neke trikove kao što je dodavanje novčića u zemlju da se poveća kiselost. Nisu preterano zahtevne ni kad je nega u pitanju, najviše im odgovara svetlo mesto u vrtu zaštićeno od direktnog sunca ili polusenka i naravno obilno zalivanje što i sam njen naziv upućuje na to (hydrangea je naziv na latinskom ali hydro je koren iz grčkog jezika koji je povezan sa vodom).


 



Najlepše su mi ove pastelno roze, veliki sam zaljubljenik u tu boju. Mada i plave imaju svoju draž. Uf, teško je izabrati samo jednu boju :)
Nadam se da sam bar malo uspela da vam dočaram lepotu hortenzija. Zaista su posebne!

13.06.2016.

Kuća nije dom bez cveća

Opraštam se od proleća. Nekako mi je prebrzo sve prošlo a i više puta sam imala osećaj da i nije proleće nego jesen. Ali neću da se žalim iako sam malo tužna. Zahvalna sam Bogu za sve divne prolećne trenutke koje smo imali i radujem se novom dobu koje nam uskoro stiže.

 
Zaista sam uživala i maksimalno iskoristila prolećni nalet inspiracije. U baštici je svašta nešto novo posađeno od jednogodišnjih biljaka, svaki centimetar je iskorišćen i to me posebno raduje. A sada su tu  i ruže, moje kraljice bez kojih ne bih nikako mogla. Već znate koliko volim cveće, nema kutka u kom se ne nalazi bar jedan aranžman. Kuća nije dom bez cveća. Eto nove izreke :)


 


Uživala sam i u drugim blagodetima proleća. Mislim na jagode. Mama je ove godine pravila džem od ovih divotica mmmmm.. Inače mi nikada  ne koristimo kupovne džemove i baš sam se uželela domaćeg džema od jagoda a sva sreća ove godinesu dobro rodile tako da je mama bila vredna. Malo je reći da je ovo u kombinaciji sa domaćim integralnim hlebom presavršena užina. Hvala mama za ove dve tegle raja! <3

 


 Videćemo šta nam donosi leto, ja ga jedva čekam! A u sledećem postu nešto o hortenzijama i kako se rodila moja ljubav prema njima.
Želim vam lepu i blagoslovenu sedmicu!









 

12.05.2016.

Polica i cvetni detalji

I evo, konačno, police koja je izašla iz moje radionice pre malo više od mesec dana. Žao mi je što nisam fotografisala proces nastajanja, toliko sam se zanela dok sam je pravila da sam prosto zaboravila. Ali pokušaću da objasnim jer stvarno nije ništa komplikovano. Iskoristila sam neke stare letve širine oko 10 cm. Njih sam tako isekla da dobijem 4 letve dužine 40 cm i 4 letve dužine 50 cm. Onda sam ih spajala ekserima kao ram. Na kraju samo sam dodala jednu tanju dasku širine 20 cm i dužine 50 cm. Pozadina police je ustvari karton obmotan ukrasnim papirom i to je ono što mi se najviše sviđa kod ove police jer pozadina može vrlo lako da se zameni i onda ima potpuno drugačiji izgled.

Neke letve nisu bile skroz ravne pa sam na nekim delovima dodala malo akrilnog kita za drvo i tako sam popunila rupe. Nekoliko slojeva bele boje i polica je spremna da zablista. Možda je u skoroj budućnosti ukrasim pomoću šablona ili možda dekupaža ali ne bih da preterujem. Mislim da je najbolje da joj menjam izgled uz pomoć raznih pozadina.

A evo i cvetnih detalja. Maj je što se toga tiče neprikosnoven, naravno tu pre svega mislim na božure. Doba kad oni cvetaju mi je nekako najlepše, zaista uživam u njima i volim da ih imam u kući kad nemam uslova da ih gajim u bašti.



Jedino što kvari lepotu ovog meseca je kiša koja neumorno pada već danima, ali sve dok mogu da unesem malo cvetnog raja u kuću, ne bunim se. Našla sam savršen način kako da pobedim ovo sivilo, cveće i dobra muzika, knjiga i poneki kolač i ja uživam.



Pozdrav do narednog posta! :)

20.04.2016.

Uradi sam - ram za ogledalo u morskom stilu

Pre nekoliko meseci upoznala sam jednu divnu ženu koja se bavi reciklažom papira, odnosno pretežno reciklažom novina i od njih pravi razne korpice i vaze. Iako sam ranije čula za to, nikad nisam bila nešto preterano zainteresovana da isprobam a ni sama ne znam zašto. Međutim, oduševila sam se kad sam videla njene radove i rekla sam sebi da moram da probam i ja. I od toga je prošlo dosta vremena i ja sam skoro i zaboravila na to. Ali onda sam rešila da napravim ram za jedno staro ogledalo i dok sam razmišljala kako to da izvedem setila sam se papira. I odmah sam u glavi imala već rešeno šta i kako. Ram je nastao za sat vremena i sada krasi naše donje kupatilo. A što je najvažnije ulaganja su bila minimalna a rezultat je neverovatan. Fotografisala sam sve korake, tako da ako i vi poželite da imate ovakav ram, samo pratite fotografije.


Prvo novine isecite na četiri dela, meni nisu ispali skroz jednaki ali nije strašno. Važno je samo da ne bude baš velika razlika. Da biste napravili štapić od papira trebaće vam i jedan štapić za ražnjiće i malo drvofiksa. Uzmite jedan list papira i uvijte ga uz pomoć drvenog štapića, kad stignete do kraja izvadite drveni štapić a gore na drugi kraj stavite kap drvofiksa ili nekog drugog lepka i zalepite. Na ovaj način napravite veću količinu papirnih štapića.


Ogledalo ili neku sliku zalepite za deblji karton. Za to je najbolji silikon ili drvofiks. Ako se plašite da ćete umazati sliku onda možete samo da obeležite olovkom konture ogledala ili slike na kartonu i lepite štapiće oko iscrtanih ivica. Ja sam odlučila da odmah zalepim ogledalo. Štapiće lepite jedan po jedan u krug, tako što ih spajate uz pomoć lepka. Na ivicama morate biti pažljivi i trudite se da napravite što bolji ugao od 90 stepeni.


Ovako izgleda gotov ram. Ja sam oko unutrašnjih i spoljašnih ivica dodala po još četiri papirnih štapića ali debljih od ovih sa kojima sam oblagala karton. Njih sam napravila tako što sam novine isekla na dva dela i umesto tankog štapića za ražnjić umotala sam ih koristeći neki okrugli štapić debljine prsta. Kad je ram bio gotov razredila sam malo drvofiksa sa vodom i premazala ga celog i na taj način je dobio čvrstinu. Kad se dobro osušio ofarbala sam ga prvo u belo a zatim lagano prešla i plavom bojom. Na kraju sam dodala i malo školjkica. Možete ga i celog dekorisati ili samo jedan ugao, meni se ovako čini sasvim u redu. Ja sam zaboravila ali ram treba na kraju prelakirati da biste ga zaštitili od vode i pare.


Moje ogledalo je već imalo kukice za kačenje, tako da sam samo malo izrezala karton pozadi i zakačila za zid. Težina je na ogledalu ne na ramu, tako da ako budete pravili nešto slično, kukice zalepite silikonom za ogledalo ili sliku, ne ram. Na taj način ćete biti sigurni da se neće raspasti. Posle ovog mislim da više neću kupovati ramove:)
Pozdrav do sledećeg posta.