22.09.2014.

Poslednji dan leta...

Jesen zvanično počinje sutra u 04.29 časova mada je uspela već odavno da se uvuče u naše krajeve. Htela sam lepo da ispratim leto, zamislila sam da taj poslednji dan provedem negde napolje, da uživam u suncu, međutim tu moju zamisao je pokvarila kiša. Nebo je sivo, prekriveno tamnim oblacima a sunce ne može da se izbori i pošalje nam bar jedan zrak.. Zato sam odlučila da dan provedem u kući slažući po neku dekoraciju, da uživam u omiljenom pecivu i jednostavno se prepustim trenutku.



Pokušala sam spojiti leto i jesen u ovoj ladici i tako na neki način ublažim ovu tugu što nas leto napušta, suve hortenzije kao simbol jeseni a sveže kao simbol leta. Mojoj sreći nije bilo kraja kad sam u velikom grmu suvih hortenzija otkrila i ovaj poslednji sveži cvet koji je hrabro virio među svim onim već suvim. To je za mene bila borba leta i jeseni.

 


I tako ja uživam uz moje hortenzije unutra, napolje mi se ne izlazi ali spazila sam sa prozora ovo malo društvo simpatičnih puževa i morala sam da ih uslikam. Složićete se da su mnogo slatki ovako zajedno, pitam se kuda su se uputili tako složno:)


Veliki pozdrav za sve!

18.09.2014.

Kutije sa novom namenom

Kutije pre nego što su doživele preporod izgledale su ovako


Prva kutija je od mobilnog telefona, druga od ručnog sata a u trećoj je bila košulja. Posle malo truda izgledaju ovako

 


Kada su bile gotove bilo je pitanje šta staviti u njih, odnosno za šta će služiti ali nisam mnogo razmišljala. Prva je bila kao stvorena za moju kolekciju dugmića koje već dugo skupljam a do sad sam ih čuvala u čaši, druga mi trenutno služi kao vaza za suve hortenzije a u trećoj čuvam osušene ruže i latice koje do sad nisu imale neko mesto dostojno njihove lepote:)


 
Pozdrav vam šaljem iz moje osunčane baštice i uz njega i ovaj cvet o kome ću vam pisati drugom prilikom:)

11.09.2014.

Miriše na jesen...

Još malo i stiže nam jesen. Tu je, pred vratima. Tek što ne pokuca, miris je odaje. Miriše na rastanak, na kišu i na užurbanost. Za doček je sve spremno. Ne radujem se previše jer znam da ona priprema put za zimu. Ipak, valja je dočekati sa osmehom na licu jer ne dolazi praznih ruku. Ume jesen da bude veoma darežljiva, posebno kad su bundeve u pitanju. Ali nije samo to, ima još mnogo toga. Svašta nam ona donosi.



Ja jesen povezujem sa dve stvari, to je početak škole i berba kukuruza. Sestra i ja smo kao male aktivno učestvovale u istovaranju kukuruza, istina nekad smo više odmagale nego što smo pomagale ali ono što se računa je volja. A za to smo imale i veliku motivaciju. Sada mi je to smešno i simpatično. Tata je znao da baci u prikolici po 20 dinara, nekad manje nekad više a onda smo se sestra i ja takmičile ko će više novca da sakupi. Bilo je tu smeha, gurkanja, ponekad i ljutnje ali pre svega mnogoo zabave. Kad smo porasle više nam to nije bilo toliko zanimljivo a i već smo shvatile da to više nije igra. Eh, bili su to baš lepi dani...





 

 
Nema više škole. Kukuruz se više ne istovaruje ručno ali uspomene su tu i uvek će biti. Uvek u ovo doba naviru i ponekad izmame i neku suzu.