10.04.2014.

Jedna stara pesmarica...

Moja ljubav prema starim jezicima, naročito prema latinskom je uslovila i moju ljubav prema starim stvarima. Tako da već dugo skupljam i čuvam stare predmete kao što su  knjige, posude, tanjiri, ramovi, vaze  i čekam da naiđe malo slobodnog vremena i inspiracije da ih upotrebim na pravi način. I tako, u pauzi od spremanja ispita, ova pesmarica je konačno dobila priliku da se pokaže u pravom svetlu. To je ustvari jedna zbirka hrišćanskih pesama iz 40-tih godina ali pošto se sad koriste druge pesme i savremeniji rečnik, ova nije više u upotrebi. Na njoj su vidljivi tragovi vremena i korišćenja ali upravo to joj daje posebnu draž.

Pored pesmarice istaknutu ulogu u ovom postu ima i jorgovan. Pre neki dan smo dragi bili u šetnju i ubrala sam baš dosta jer ga mi nemamo u bašti. A taaako lepo miriše. Ubrala sam i neko zeleno cveće, ne znam kako se zove ali lepo izgleda. Pesmarica, jorgovan i to zeleno cveće čine fantastičan trio:)

I za kraj da podelim sa vama reči moje omiljene hrišćanske pesme:)



Bliže, sve bliže, o Bože moj,
Bliže Tvom srcu, u zagrljaj Tvoj!
Na svoje grudi privij me sad,
Budi mi zaklon i moj tvrdi grad!

Bliže, sve bliže, sad licu Tvom,
Jer je kod Tebe moj život i dom!
Idem da srce svoje Ti dam,
Jer Tvoju ljubav i blagost ja znam.

Bliže, sve bliže, idem sad ja,
Tamo gde Isus životom mi sja!
Bliže, sve bliže, do Grada tog,
Tamo gde zove i čeka me Bog!

Нема коментара:

Постави коментар