Prve visibabe

S obzirom da je prethodnih dana temperatura bila iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine, ništa novo da visibabe procvetaju u januaru. Do zvaničnog početka proleća ima više od dva meseca ali itekako prija ovaj privid. Spomenula sam u prethodnom postu da sam pokušala sa forsiranim lukovicama visibaba i lepo su napredovale ali nikako cvet da se otvori, posle sam negde pročitala da preko noći ih treba držati na hladnom a tokom dana na toplom. Bilo mi je baš žao ali sve je to nestalo kad sam ih ugledala u bašti ispod velike smokve. Tu se krije prava mala armija visibaba.

Hrabro se izdižu iz teške i mokre zemlje a opet deluju nekako ponizno sa spuštenim kapicama. Nežne i graciozne, visibabe uopšte ne zaslužuju ime koje nose. Sviđa mi se njihov engleski naziv snowdrops ili u prevodu snežne kapi, savršeno im pristaje.

 

Uželela sam se poslova u bašti, to mi dođe kao neka vrsta antistres terapije. Ko ima baštu zna o čemu govorim. Biljke mi nedostaju, pogotovo ruže. Kažu da biljke imaju čudesnu moć na raspoloženje čoveka, ja sam se više puta uverila u to a i sad sam uživala dok sam fotografisala moje visibabe.

Posmatram ove bele lepotice i sanjam ono pravo proleće, sunce i buđenje prirode. Istina, ima još mnogo do toga ali svakim danom smo sve bliže...