Sa knjigom u ruci..

 

 

Vežbam prevod sa latinskog na srpski ovih dana i zapalo mi za oko jedan tekst Seneke, odnosno pismo upućeno prijatelju Luciliju. U ovom pismu Seneka ga pohvaljuje jer čita mnogo ali ga takođe savetuje da je bolje da se drži jednog pisca i da temeljno prouči dela tog pisca a ne da istovremeno čita više dela različitih pisaca. Seneka kaže da na taj način neće postići mnogo. To je kao kad neko stalno putuje i upoznaje razne ljude ali se nigde ne zadržava i zato nema nijednog prijatelja. To su sve kratki susreti koji se pri rastanku odmah i zaborave. Svuda znači nigde. (Nusquam est, qui ubique est)

 

 

 

Muž i ja imamo jednu lepu zbirku knjiga. Smestili smo ih u radnoj sobi na jednoj jednostavnoj polici ali imamo sigurno još toliko. Neke su u spavaćoj sobi, neke u dnevnoj ali većina je još uvek u kutijama i čeka da nađemo rešenje za njih. A Seneka bi i nama rekao ono što je rekao Luciliju,  a to je da je najbolje da čovek ima samo toliko knjiga koliko može da pročita. Ja se sa tim ne bih složila a pogotovo ne moj muž. Kada su u pitanju knjige, njegov moto je što više to bolje:)

Idem da naspem sebi još jednu čašu grožđanog soka i da u mislima odlutam u vreme vizantijskog carstva jer trenutno o tome čitam . Nađite i vi neku lepu knjigu i makar za trenutak pobegnite od ovog ružnog vremena i kiše:)